Uvozimo radnu snagu, a u BiH nezaposlenost na visokom nivou

Da radnika nedostaje reći će vam danas svaki poslodavac u Bosni i Hercegovini. Trenutno nedostaje 30.000 radnika različitih zanimanja, od toga 20.000 u Federaciji BiH, a oko 10.000 u Republici Srpskoj.

Trenutno im nedostaje 30.000 radnika različitih zanimanja, od toga 20.000 u Federaciji BiH, a oko 10.000 u Republici Srpskoj.

Oni smatraju da je potrebna dodatna liberalizacija i pojednostavljenje procedura oko uvođenja strane radne snage, ali i liberalizacija procedura oko zapošljavanja domaće.

U isto vrijeme, na odgovara evidencijama zavoda za zapošljavanje,Bosna i Hercegovina ima 335.386 nezaposlenih osoba.

Kako je moguće da u zemlji sa hiljadama nezaposlenih, nema ko da radi, te su poslodavci prinuđeni uvoziti radnu snagu?

ŠTA KAŽU POSLODAVCI?

Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske, kaže za BUKU da je anketna stopa nezaposlenosti za Republiku Srpsku ispod 11%, odnosno oko 64.000 nezaposlenih, ali je struktura ponude radne snage ili nezaposlenih loša i zato su poslodavci primorani da traže radnike na drugim tržištima rada.

Kako je pojasnio, preko 36% nezaposlenih je nekvalifikovano i polukvalifikovano, odnosno nemaju kvalfikacije za današnje tržište rada. Pored toga, 14% ili 9.000 radne snage je sa višom i visokom stručnom spremom i oni, uslovno rečeno, imaju više kvalifikacije nego što su potrebne našem tržištu rada.

Starosna struktura je takođe veoma loša, jer 37% nezaposlenih je preko 50 godina starosti.

Uz sve rečeno, tu je i crno tržište rada, kaže Aćić, na kome se kreće između 20-30% nezaposlenih, a nije nezanemarljiv i procenat ljudi koji borave i rade na tržištu rada EU, a nalaze se na evidencijama nezaposlenih. Ovome treba dodati slabu horizontalnu i vertikalnu pokretljivost radne snage i upitnu prilagođenost ishoda učenja potrebama tržišta rada.

“Zaključak je da je ponuda radne snage veoma oskudna i ne garantuje održivosti rasta i razvoja ekonomije i zajednice u cjelini. Ovakvo stanje je samo posljedica više faktora, poput loših demografskih kretanja, slabe i nekonkurentne ekonomije, arhaičnog obrazovnog sistema i odsustva afirmacije rada i radnih navika u zajednici”, jasan je Aćić.

Naglašava da su rješenje problema bolna i da će trebati vrijeme, kojeg mi, nažalost, nemamo, a cijena naše sporosti je previsoka – ljudi odlaze:

“Prije svega potrebna je politička volja i dosljednost u provođenju reformi. Nužna je brza i odlučna modernizacija obrazovnog sistema usmjerena ka značajnom rastu i razvoju ljudskog kapitala. Ekonomiju je potrebno tehnološki podići na viši nivo. Kroz značajniju državnu podršku, stabilan politički i pravni sistem potrebno je stvoriti povoljan ambijent za značajniji rast investicija u tehnološki razvoj i digitalizaciju. Stvarenje radnih mjesta na kojima se ostvaruje veća produktivnost predstavlja ključni cilj. Fleksibilna imigraciona politika je takođe nužna, ali ona koja će se realizovati kroz aktivnosti na obezbjeđivanje nedostajućeg radnog potencijala sa stranih tržišta rada sa ciljem uvećanja kvaliteta ljudskog kapitala u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Uopšte, stanje na tržištu rada i obrazovnom sistemu zahtijeva ozbiljne reforme sa visokom posvećenošću i dosljednošću u njihovoj primjeni”.

U Udruženju poslodavaca FBiH takođe kažu da nemaju pretjeranu koristi od zavoda za zapošljavanje, jer oni postoji samo radi forme i određenih privilegija, te da u njihovoj evidenciji i nema radnika koji njima trebaju. Ovo udruženje je upravo zbog nepostojanja evidencija aktivnih tražilaca posla koje bi pratile stvarne potrebe za radnom snagom, limitiranog uvoza radne snage, te sistema školstva koji ne prati potrebe tržišta rada sačinilo dokument “Šta poslodavci očekuju od vlasti”, u kome je predloženo 40 prijedloga propisa na svim nivoima vlasti u BiH kojim se daju konkretni prijedlozi za poboljšanje stanja u funkcionisanju realnog sektora.

ŠTA KAŽU EKONOMISTI?

Ekonomista Faruk Hadžić smatra da je situacija jako zabrinjavajuća, te da je nužna hitna reakcija vlasti po pitanju reforme tržišta rada.

“Imamo jednu paradoksalnu situaciju, a to je da na evidencijama službi za zapošljavanje imamo veliki broj nezaposlenih osoba, a da opet poslodavci traže uvoz preko 30.000 radnika jer određene profile ne mogu naći na evidencijama. Gotovo je nemoguće da FBiH ima preko 284.000 nezaposlenih na evidencijama. Jedan od razloga zbog čega imamo veliki broj registrovanih nezaposlenih osoba, a u praksi nemamo ni približan isti broj jeste korištenje usluge zdravstvenog osiguranja osoba koje su na evidencijama nezaposlenih osoba. Jedan od prijedloga koji treba aktivno zagovarati, a potrudit ću se da budem jedan od takvih, jeste da se svim građanima omogući da imaju obavezno osnovno zdravstveno osiguranje, ali da se onda razdvoji ko su aktivni tražioci posla i da znamo stvarni nivo nezaposlenosti”, jasan je Hadžić.

Ekonomista Igor Gavran takođe smatra da je nužna reakcija vlasti kada je u pitanju reforma tržišta rada, ali napominje i da se podaci o nezaposlenosti trebaju posmatrati sa oprezom, jer različiti izvori koriste različite vrste podataka, a i isti izvori su u prethodnom periodu mijenjali definicije nezaposlenosti i neke svoje podatke.

Po njemu, jedina konkretna evidencija nezaposlenih je ona u zavodima za zapošljavanje i ona jeste pouzdana, ali samo kada se govori o formalnoj nezaposlenosti. Međutim, pojašnjava, dok se nekada ranije nezaposlenim smatrao svako onaj ko nije u radnom odnosu, kasnije oni koji nemaju nikakav ugovor o radu ili djelu, danas se nezaposlenima smatraju tek oni koji nemaju praktično nikakve prihode od bilo kakvog makar i povremenog i privremenog rada: “Dakle, ovim formalnim promjenama je vještački značajno smanjen broj nezaposlenih i sada veliki broj ljudi koji realno nemaju posao i redovna primanja nemaju status nezaposlenih – to je samo fikcija i ne znači nikakvo poboljšanje. S druge strane, imamo veliki broj formalno nezaposlenih koji stvarno imaju redovne poslove i prihode, ali u sivoj ekonomiji, odnosno izvan su legalnih tokova poslovanja. U ovom slučaju imamo fiktivno veće viđenje nezaposlenih. Treći problem su podaci iz različitih procjena, na osnovu ankete o radnoj snazi i drugih istraživanja, koji su definitivno netačni, jer zavise od uzorka i iskrenosti ispitanika, a koji logično neće biti iskreni, ako recimo rade na crno, a neko ih pita jesu li zaposleni”.

Ipak, nezavisno o svim statističkim podacima, zaključuje Gavran, naša realnost je da još uvijek imamo visoku nezaposlenost, što potvrđuje i MMF, koji uzima u obzir kombinaciju izvora podataka, a ključni faktor pada broja nezaposlenih koji često možemo čuti od predstavnika institucija i političara, nažalost, nije njihovo zapošljavanje nego njihovo iseljavanje.

“Stoga bih zaključio da je stopa nezaposlenosti upitna, jer mi ne znamo ni stvarni broj stanovnika, obzirom da se ljudi iseljavaju, popis nismo imali, a onaj iz 2013. godine je i zastario i nikad nije ni bio potpuno pouzdan, ali broj ljudi koji se smanjuje na zavodima za zapošljavanje definitivno je najviše zbog odlaska i zapošljavanja izvan BiH”, jasan je Gavran.

Izvor: Buka